Гути (народ)
Краљевина Гута Гути | |||
---|---|---|---|
Мапа Блиског истока са приближним распоредом земаља и народа око 3.000. п. н. е. | |||
Географија | |||
Континент | Азија | ||
Регија | Месопотамија | ||
Друштво | |||
Службени језик | акадски сумерски | ||
Религија | сумерска митологија | ||
Политика | |||
Облик државе | монархија | ||
— краљ | Инкишуш | ||
Тириган | |||
Историја | |||
Историјско доба | бронзано доба | ||
— Оснивање | 2228. п. н. е. | ||
— Укидање | 2104. п. н. е. | ||
Земље претходнице и наследнице | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Гути или Гутејци су били древни народ који је настањивао пределе планине Загроса. Играли су важну улогу у историји Месопотамије у 3. миленијуму п. н. е.
Историја
[уреди | уреди извор]Гути су били ратничко племе које је у III миленијуму п. н. е. живело у планинама Загроса у Ирану, на левој обали Тигра.[1] Цареви Акада водили су са Гутима сталне борбе, бранећи источне границе своје државе од њихових напада. Око 2.228. п. н. е.[2][н. 1] освојили су читаву Месопотамију, предајући огњу и мачу освојену земљу. На сумерским и семитским натписима из тога времена речито се описују невоље опустошене земље. Тако је на једном натпису дат дуг попис градова "чије кћери плачу због Гута". У сумерској химни богу Нинибу описују се свирепости Гута:[2]
Земља је у рукама свирепих непријатеља.
Богови су одвучени у заробљеништво.
На становништво су ударени намети и порези.
Канали и јаркови су запуштени.
Тигар је престао да буде плован.
Поља се не наводњавају.
Њиве не дају летине.[2]
Гути су на власт у Месопотамији дошли крајем 22. века п. н. е. срушивши претходно Акадско краљевство краља Шудуруле. У периоду између 80 и 120 година изменило се двадесет и један краљ Гута. Последњи од њих био је Тириган (Тирикан[1]), кога сумерски натписи називају "змајем планина, непријатељем богова, који је однео у планине Сумерско царство".[1][3] Њега је око 2.104. п. н. е.[н. 2] протерао из Месопотамије Уту-Хенгал (Утук-Хегал[1]), сумерски краљ Урука.[1][3] Након формирања Треће династије Ура и Сумерско-акадског царства, Гути нестају са историјске сцене.
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Гажевић, Никола (1972). Војна енциклопедија (књига 3). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 363.
- ^ а б в Авдијев, В.И. (2007). Историја старог истока. Београд: Логос Арт. стр. 53. ISBN 978-86-7360-086-4.
- ^ а б Авдијев, В.И. (2007). Историја старог истока. Београд: Логос Арт. стр. 55. ISBN 978-86-7360-086-4.
Извори
[уреди | уреди извор]- Историја старог века 1 - др Момир Јовић
- Курт, Амели (2012). Стари исток. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 978-8617180872.
- Гажевић, Никола (1972). Војна енциклопедија (књига 3). Београд: Војноиздавачки завод.
- Авдијев, В.И. (2007). Историја старог истока. Београд: Логос Арт. ISBN 978-86-7360-086-4.